Zdravo čitaoče,

Tako ću te i oslovljavati. Stoga, zamolio bih te da ne zameriš ukoliko si žensko, jer ipak je imenica ,,čitalac“ gramatički u muškom rodu. Ko sam ja zaista, kako izgledam, koje ime nosim i odakle sam, za tebe ne bi trebalo da ima ni najmanju važnost već samo ono što se krije iza ispisanih reči i misli koje će ti zbog istih navirati poput izvora koji si tek otkrio.

Odlučio sam da svoja razmišljanja, pitanja koja se meni vrzmaju po glavi, a verujem i tebi, pretočim u reči i ispišem ih ovde kako bi mogao i ti da se poistovetiš s istima, da pronađeš, barem se iskreno nadam, blagu utehu, neki odgovor, neko novo pitanje koje će te podstaći da razmišljaš i doneseš odluku značajnu za tebe i svoj život.
Svaka reč sa kojom ćeš se susresti, emociju koju ćeš osetiti, misao koja ti neće dati mira poput treme koju imaš pred neki ispit, ili će ti pak udeliti mir poput majčinskog poljupca za laku noć, ima za svrhu tvoje buđenje i pronalaženje onog istinskog što postoji u tebi.

Ukoliko neka rečenica uzburka more u tvojem srcu, ne zameri, nije joj to namera, već samo da ukaže na onaj deo tebe koji tek treba da se razvija. Ove reči žele da podele sa tobom izvesno znanje i stvore saznanje, a ne da ukažu na nedostatak istog.

Teme sa kojima ćeš se susresti, barem većina, izabrane su nasumično, ali opet sa nekim svojim poretkom. Izabrane su iz duše, ljubavi i želje da sagledaš neke stvari iz drugačije perspektive, da naučiš nešto o sebi i o drugima, kao što su knjige to oduvek i činile.

,,Moraš prvo da se otmeš, da te svi izgube, niko da te nema, moraš od svakoga da odeš i da sebi oprostiš što si otišao, što te nigde nema, što nisi tamo gde si potreban, moraš da odeš i da budeš sam i vidiš ko si, i onda sebi da oprostiš što si to što jesi i da oprostiš sebi što nisi sve ono što si želeo da budeš, i tek onda da se vratiš, da se daš onima koji su ti oprostili što si otišao, koji su ti oprostili što nisi ono što su oni hteli da postaneš i koji su te prihvatili onakvog kakav si sada.”

Draško Sikimić

Podelio bih svašta nešto sada s tobom, ali latimo se posla i započnimo putovanje u beskraj, tamo se krije iskonska lepota jer ako ne udjemo u svoju suštinu ostajemo van nje.
Stoga, zaboravi na mene, na sebe i na sve ono što si mislio da jesi jer prava vrednost, ono što treba da te interesuje, krije se u dubinama tvojeg bića. Tvoje srce, duša i um su tu da ti pomognu da sebe i spoznaš, a ove reči samo ključići koji će da otvaraju vratanca jedna za drugom.

Mi smo deca svemira ništa manje nego što su to drveće i zvezde… Neminovno je da ćeš sve što voliš u životu u jednom trenutku izgubiti, ali na kraju, ljubav će se vratiti u nekom novom obliku.

➥ Vratanca za novi svet

Pseudonim