Neznanje nas je dovelo do ivice provalije

Ishod je čisto ignorisanje.

Kakva ironija života je današnjica koju i ti i ja proživljavamo…

Koliko je dugo prisutan život na ovoj zemaljskoj kugli, koliko samo postoji ljudska civilizacija, koliko samo hiljada godina seže u vremena koja su za nama i kolika su se znanja zapravo prenosila, nekolicina se tek sačuvala do danas, a za to možemo da zahvalimo upravo šačici ljudi koji su imali hraborosti da to znanje spoznaju i da na posletku prenesu na pravi način, te tako da ga sačuvaju do danas, a mnoga od tih saznanja danas deluju tako jednostavno, prihvatamo ih olako, čak i ne razmišljamo o njima, a verovatno se nismo nikada ni istinski zapitali, kako je tako nešto moglo da padne na pamet nekom čoveku pre toliko hiljda godina, apsolutno očaravajuće i u isti mah vredno svakog poštovanja, međutim, mnogi od nas su to zaboravili, a mnogi nikada nisu ni znali.

Da ne bismo previše tumačili minula vremena i u kakvim okolnostima su se nalazili naši preci, ostavljam to na tebi da protumačiš i donekle zamisliš i poistovetiš se s njima, a onda ćeš biti isto toliko i zahvalan i sve će to za tebe imati težinu vrednu poštovanja, u to ne sumnjam.
Nije upravu onaj koji kaže da prošlost nije važna, ne smeš se vezivati za nju i dozvoliti joj da utiče na ono što imaš sada i ovde, ali je od velike važnosti za razumevanje mnogih delova sadašnjice, jer da bi znao gde si sada i kuda ćeš se uputiti, potrebno je znati odakle si došao. A dokle god razmišljaš i tumačiš prošlost, ne zaboravi da je najvažniji sadašnji trenutak i da je to sve što zaista imaš i da je SADA onda kada se dela i kada odluke vode u određenom pravcu.

Ne znam da li si i koliko svestan u kojem vremenu danas živiš i koliko zapravo imaš i sreće i nezgode za tu priliku, ali velike odluke su pred tobom i isključivo je na svakom od nas kakvu će odluku doneti i koliko će doprineti svetu promenom sebe i svog unutrašnjeg bića, jer kao takvi, svet će biti ogledalo svih nas, što danas zapravo i jeste, a mislim da već imaš tu sliku u glavi i kakav haos je svuda u svetu, od prirodnih katastrofa do onih međuljudskih…

A to implicira dalje na stanje u svima nama i koliko je sve zapravo otišlo u Pičkovac, koliko smo se udaljili od sebe samih, jedni od drugih, od Majke prirode, a takva nije bila zgoda sa našim precima kojima je mnogo toga falilo, ali ono iskonsko su uvek čuvali i negovali, koliko je to bilo u njihovoj moći.

Prva stvar koju moraš da osvestiš sebi, jeste prednost doba u kojem živiš i razlika između epoha koja su iza nas i ove naše sada, jer si ti u mnogo boljem položaju i imaš mnogo toga na ispred nosa, ali to je očigledno i srž problema.

Nekada je čovek morao da se brine za opasnosti koje su vrebale na svakom ćošku, priroda je bila predivna, ali nemilosrdna, hrane u izobilju, ali trebalo je doći do nje, životni vek je bio mnogo kraći, ali izgleda mnogo kvalitetniji, barem za veliku većinu. A danas, osnovne čovekove potrebe su zadovoljene – voda, hrana, krov nad glavom, sigurnost u odnosu na prirodu, ali ne shvatimo ovo toliko bukvalno, jer naravno da ima ljudi u svetu koji i ovo osnovno nemaju, ovde se radi o suštini koja treba da dopre da tvojeg usnulog uma.
I onda, kada su osnove potrebe zadovoljene, premda smo prenebregnuli još neke koje se podrazumevaju, detaljnije se možete pozvati na Abrahama Maslova, slede sekundarne, a to su – posao, porodica, prosperitet i mnoge druge koje se javljaju u svakom od nas, a nesumnjivo da ih već znaš, a neke ćeš i tek upoznati, jer i to je do tebe.
Pošto su osnovne potrebe zadovoljene, umesto da težimo višim idealima života i vrednostima, mi se zadovoljavamo osnovnim i naposletku trivijalnim stvarima, koje nas toliko vezuju za ovaj materijalni svet, tako da umesto težnje ka uzvišenim idealima, mi počinjemo da stagniramo i ulazimo u jedan začaran krug iz kojeg je jako teško izaći, jer je potreban ogroman skok u svesti svakog pojedinca, ali to ne znači da je nemoguće, jer apsolutno ništa nije.

Toliko udaljeni od samih sebe, a to zapravo nosimo sa sobom, kako paradoksalno!

Udaljeni od drugih i prirode, a postaje sve gore i gore. Nema još puno vremena dok ne načinimo i taj poslednji korak u sopstvenu propast, a isti ćemo načiniti isključivo zbog NEZNANJA i IGNORISANJA, da baš tako, jer su nas ove dve stvari i dovele do poslednjeg ispita.
Znanje je skriveno u svakoj stvari, svet je poput biblioteke, a ti uporno ignorišeš sve to, zatvaraš oči pred očiglednim. ZNANJE je to koje uliva svetlost i čini da tama nestaje. A da bi došao do nekog znanja i saznanja, moraš da otvoriš oči i da učiš, a izvor je sam život i naravno knjige, jer knjige su najveće blago i one su te koje odstranjuju slepilo sa tvojih okica.

Nekada su ljudi učili od prirode kroz dodir sa njom i borbom za život, zatim kroz razmišljanje kako određene stvari funkcionišu. Docnije su nastale knjige kako bi svekoliko znanje moglo da se sačuva i pre svega kako bi bilo dostupno što većem broju ljudi, a danas na samo jedan jedini klik, ti imaš pristup svetskoj biblioteci znanja od nastanka do danas, a koliko zapravo živiš u neznanju i odbijaš uporno da to promeniš, da promeniš sebe i svet oko sebe da učiniš boljim i lepšim. Avaj, tako malo je potrebno!

Kako tužno je to, poražavajuće koliko ljubavi u nama nema za razvoj, za učenje i napredovanje svih nas, za buduća pokolenja koja dolaze, ono što ostavljamo za njih kao što su nama ostavili oni pre nas, tako sebično sa naše strane.

Moraš shvatiti važnost odluke koju svako od nas mora doneti jer biće kasno, a posle kajanja nema. Jedan klik, jedna odluka može da promeni sve, sada i ovde. Budi zahvalan Internetu kao predivnoj mreži koja spaja sve nas sa različitih krajeva sveta i svim prednostima koje ovakva inovacija nosi sa sobom, ne dozvoli da je pretvoriš u manu i propast svih nas, jer kao i sve u životu, u zavisnosti od toga kako ćeš je upotrebiti, može biti delotvorna ili pogubna po tebe. Ne ignoriši svoje unutrašnje ja, prirodu, znanje koje je svuda oko tebe, svoju slobodnu volju da donosiš odluke, ne prati slepo sve što ti se servira, jer u moru informacija ipak ima i onih loših, jer kao i u svakom obličju prirode, sve ima svoju Jin i Jang stranu, a ti imaš tu slobodu da biraš za sebe šta je najbolje za tebe.
Ne traći dragoceno vreme na pogrešne stvari i ljude, biraj pažljivo, a znanje će vte vinuti u nebesa i usmeriti ka vrhu planine, a ne u provaliju od koje te samo jedan korak deli.

Voli svoj život, raduj se svakom danu, daj sve od sebe da iz dana u dan napreduješ u svakom pogledu i da sve što koristiš bude samo sredstvo tvoje ljubavi ka nečemu višem, nečemu što je izvan tebe samog.

Voli ovu Zemlju, nisi je nasledio od svojih roditelja, već si je pozajmio od svoje dece.

Do sledećeg susreta. Volim te.

Pseudonim
0 0 Ocena
Ocena članka
Prijavi se
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Pogledaj sve komentare