Tužan ili Depresivan

Razlika je u uzroku i delovanju…

Da li ti misliš da su depresivan i tužan čovek jedno te isto, ili pak postoji razlika u njihovom semantičkom i logičkom značenju? Kada ti neko kaže da je tužan, šta je to što prvo pomisliš i kako bi opisao nekom osobu kada se nađe u takvom emotivnom stanju? A kako bi pak s druge strane, opisao nekom osobu koja je depresivna? Sinonimi ili antonimi, ali u semantičkom značenju?

Pođi od sebe za početak, jer sigurno si se pa barem jednom u životu našao u jednom, ali vrlo verovatno u oba emotivna stanja, a zatim porazmisli kako si se tada osećao, koji je uzrok bio takvog stanja i kakav si izgledao sam sebi, a i drugima, jako je važno da promisliš o tome jer i sam možeš doći do odgovora ne čitajući dalje, iako ćemo u nastavku da to malo kristalnije sagledamo.
Pre nego što dođemo do dela u kojem ćeš skinuti veo „misterije“, šta misliš, koji čovek u ova dva slučaja je u boljem položaju po sebe i po druge, ko može i da doprinese, a ko pak da naškodi? Samim ovim pitanjem smo dali odgovor na prvo pitanje koje je bilo da li su isto ili različito, to si već mogao da naslutiš malopre jer da su isto, sve bi dalje bilo suvišno.

Elem, da bi bolje razumeo ova dva stanja čovekovog postojanja, emocije, posledice, važno je da pođeš od samog početka i šta je to što je bio uzrok istog…

Zašto je neko tužan i kako se zapravo taj neko oseća tada, pa to svako od nas na neki način može i da zaključi, jer vrlo verovatno je da je uzrok bilo nešto bolno, neko teško iskustvo, emotivna povreda, a često je prouzrokovana gubitkom nečega, bilo to voljena osoba ili neka stvar, s tim što i to nije baš u neku ruku valjano, jer samim tim što smo dozvolili sebi da budemo tužni usled gubitka nečega, to znači da smo bili vezani za to, zavisili smo od istog i zato nam se bol i javila, u suprotnom boli nema.

Surovo možda zvuči kada pomisliš kako je moguće da ne budeš vezan za neku osobu blisku sebi, da je do sada bila sve vreme sa tobom i uz tebe, a više je „nema“…a ja ti samo mogu reći na to, da te razumem i da te ne razumem, jer sve je u tome kako posmatraš svet oko sebe i da li znaš kako nešto funkcioniše, no ostavimo to za neki drugi put…

Glavni uzrok za tugu jeste bol, gubitak nečega ili nekoga i ta osoba onda doživljava bol sa kojim pokušava da se izbori, a od osobe zavisi koliko i da li će dozvolite da je bol savlada i zakuca za zemlju. Imaj u vidu jednu stvar, ta osoba će nesumnjivo uticati na okolinu jer ipak njena energija će se osetiti kod drugih i može da smeta i da odbija ljude, ali ta osoba nije štetna za svoju okolinu, jer ona i ma koliko da je svesna i sebe i drugih i života, ukoliko je veoma emotivna, ukoliko je empata po prirodi, biće joj teško da se izbori sa situacijom u kojoj se zatekla, a tu na scenu nastupamo mi, njeni prijatelji, osobe njoj bliske, jer uz našu pomoć, malo ljubavi i pruženu ruku, ona će ustati i nastaviće tamo gde je stala, a biće srećna jer je imala podršku u trenucima kada je mislila da nema izlaza.
Naravno to ne znači da nije u stanju da se sama izbori sa situacijom, jer to obično prođe za neko vreme, a osoba je ništa više nego potištena. Ali budi zaista svestan toga, tako je malo potrebno da budemo saosećajni, da budemo tu jedni za druge i svaka patnja i bol mogu da se premoste, jer to su ništa drugo nego testovi za svakog od nas, test ljubavi koje imamo za sebe i za druge.

Saosećajnost potrebna je samo, saznanje da neko nije sam i da ima podršku drugih.

S druge strane, mnogi od nas su imali periode života kada su bili depresivni, ili su neki možda baš sada, ali imaj u vidu da si ti ili te druge osobe u to stanje dospeli isključivo zato što si ti to dozvolio i nemoj pogrešno da shvatiš kako tužna osoba ima pravo da na nju utiče nešto iz spoljne okoline, u prevodu ono što je uzrok tuge, jer ovde je reč o nečemu potpuno drugom, a uzrok nastaje u tvojem umu, ne u srcu i emocijama, iako su nijanse u pitanju, velika je razlika u biti ovih stanja.

Polako počinješ da osuđuješ sebe i svoj trenutni život, javlja ti se nezadovljstvo svim i svačim, počinju svi da ti budu krivi, na dnevnoj bazi postaješ srdit, a to će uzeti svoj danak koji može biti poguban prvenstveno po tebe. Da, baš tako, a sada ću ti i objasniti do tančina…
Nezadovljstvo, ljutnja, bes, egoizam, sve više uzimaju zamaha u našem svakodnevnom životu, a sami sebe sve više povlačimo ka dnu poput vira, jer ne uspevamo da sagledamo stvari iz drugog ugla, jer nije ništa više nego do naše percepcije i to što mi mislimo da je problem i da utiče na nas, jer u ovom stanju, svi su nam krivi i sve je pogrešno, a samo smo mi u pravu, a to je momenat kada treba da se zapitamo, da ne bi bilo posle kasno, jer što dublje idemo, toliko će nam posle biti potrebno da isplivamo nazad…

Kao takvi, mi nepobitno počinjemo da škodimo prvenstveno sebi, loša energija i negativne emocije se sve više skupljaju u nama, ukoliko i neku dozu otpustimo, to će biti vrlo verovatno na neku blisku nama osobu ili čak potpunog neznanca, neku prodavačicu u prodavnici ili konobara u kafiću, a tada bivamo štetni i za našu okolinu.
Osmeh postaje misaona imenica na našem licu, umor nam postaje stalan gost, nezadovoljstvo poput kamate koja raste iz dana u dan, a život sve mračniji, poput nekog tmurnog, hladnog zimskog dana kada jedino što nam je potrebno jeste malo milosnog sunca. Mrzovolja nam ubija svaku želju da se probudimo, da odemo na posao, da razgovaramo sa ljudima, a maha uzimaju opojna sredstva kako bismo barem na trenutak uspeli da pobegnemo od sebe, svog stanja, svoje greške i bremena koji postaje naša realnost, a svet oko nas kao da poseduje samo crnu i belu, boja kao i da nema.

Drugi počinju da nas izbegavaju, kako zbog naše energije koja se namiriše i u vazduhu tako i zbog našeg tmurnog, bezkrupoloznog izraza lica koje osmeh kao da nikada nije ni video, a ponajviše, jer smo počeli da mrzimo sebe koliko i svet koji nas okružuje.

A onda, na vrata vam pokuca i poslednji prolaznik koji će se uz velike šanse, jako dugo i zadržati kod nas, a mi ćemo ga hraniti bolje nego što i jedna koza može da se nahrani na pašnjacima planinskih livada, a to je bolest, kao poslednja domina u krugu koja se obrušila na nas jer smo mi upravo bili i uzrok one prve u nizu.

Nemoj zameriti ako se nešto dalo prenebregnuti, ali do tvojeg uma, a zasigurno i do srca, dospela je jasna poruka i razlika između tuge i deperesije, kako utiče na nas i na druge i koliko zla može da proiznese ova druga, jer mi smo jedini ti koji su se u to uvukli, a danas imamo veći problem nego ikada sa stanjem depresije i kako je to bolest modernog sveta, ali ne veruj u sve što čuješ, pa čak i u ovo što čitaš, i treba da budeš sumnjičav jer samo kao takav ćeš napredovati i imati mišljenje i stav za sebe, a samim tim ćeš i najbolje izabrati za sebe, jer ko će ako nećeš ti sam. Sve je do tebe.

Unutar svake osobe bore se zao i dobar vuk. Vuk kojeg hraniš, uvek pobeđuje.

Do sledećeg susreta. Volim te.

Pseudonim
3.5 2 Ocene5 1
Ocena članka
Prijavi se
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Pogledaj sve komentare