Učiteljica mi se zvala patnja

Kada pomisliš na patnju, koja je prva pomisao koja ti navire? Da li je to nešto loše, negativno, asocira na bol? Ili ipak tu ima nečeg više i zavisi od toga kako čovek posmatra svet oko sebe i razna osećanja, neka ga mogu podići do zvezda, a neko zakucati za zemlju…

Da li si sada, baš u ovom trenutku srećan ili možda patiš? Još bolje pitanje koje možeš sebi da postaviš jeste – Zašto se ne osećaš srećnim i šta je to zbog čega patiš?

Ako nisi u stanju da sebi daš odgovor to je zato jer se plašiš samog sebe, plašiš se istine, jer PATNJA se javlja kada se sukobiš sa stvarnošću, kada se tvoja lažnost sukobi sa istinom, u suprotnom, nema patnje! A da bi još malo začinili tu lažnost i zašto nisi srećan baš u ovom trenutku, to je zbog činjenice da misliš ili usmeravaš svoju pažnju samo na ono što nemaš.

Da bi istinski razumeo da postoji jako bitna razlika između patnje kako je ti zamišljaš, jer u tvojoj glavi ona je ništa više nego nedostatak neke materijalne stvari, nešto što trenutno nemaš, kao i osećanje da nisi dovoljno voljen ili možda prihvaćen od strane društva koje je oko tebe jer to su dva osnova izvora iluzorne patnje koja se javlja kod svakog od nas, a ona nas sprečava da uvidimo ono pravo, lepotu patnje i istinske sreće.

Šta misliš, da li čovek bolje uči iz grešaka ili ne? Mislim da ćeš se složiti da su greške te koje nose najveće naravučenije i to lične, retke su one kada ćeš na osnovu tuđih doći do spoznaje, jer ove prve su teže, premda delotvornije.

Kada u ovom slučaju govorimo o patnji, to ne znači da je ona nužna kako bi ti došao do neke spoznaje, naprotiv, reč je o tome da kada dospeš u trenutak kada doživljavaš patnju, onu pravu, kada si se zatekao u zaista teškoj situaciji po sebe i svoj život, to je momentum kada tvoja svest mora da preuzme vodeću ulogu.
A patnja koju proživljavaš, zapamti, ona je tvoja, ne moja, niti bilo koga drugog, samo tvoja i za tebe je i najbitnija, jer patnja u tim trenucima stavlja prst upravo na onaj deo tebe koji se nije još razvio, koji treba da raste, da se menja i preobražava.
Eh, kada bi samo znao u tim momentima da upotrebiš tu patnju, koliko bi se samo razvio i sa kojim žarom bi udahnuo život i sa kojom zahvalnošću bi pozdravio takvu priliku za svoj razvitak, jer imaj u vidu, prijatna iskustva čine život lepim, ali sama po sebi ne vode razvoju. Radosne stvari u životu čine nam život ugodnim, ali ne vode nas ka otkrivanju samih sebe, ka razvoju i slobodi. Upravo ta privilegija rezervisana je za stvari, osobe i situacije koje nam nanose patnju. Svaki bolan slučaj nosi u sebi klicu razvoja i oslobodjenja.

Prihvati sve što ti se događa u životu, preuzmi odgovornost, nemoj da dozvoliš da se u tebi budi strah, a da hrabrost bude potisnuta, jer sve što ti se dešava apsolutno je s razlogom i to budi siguran, a ti si uzrok te posledice.
Nemoj da budeš od onih koji će odmah da se predaju i da kukaju kako se to baš njima dešava, zašto baš oni, šta je njima to trebalo i slična jadikovanja, to neće pomoći, naprotiv, samo će da prizove još „loših“ situacija po tebe, a ti nemaš tu snagu i svest da se sa istima izboriš, barem ne za sada…
Preuzmi odgovornost za svoj život, radi na sebi i svaki dan daj sve od sebe da nešto u svom kratkom, a lepom životu promeniš na bolje, da nešto naučiš jer si ovde sa razlogom, a ti si taj isti i postavio sebi. To je jedina stvar koja treba da te zanima, tvoj razvoj, ali isto tako i razvoj ljudi oko tebe, jer jedno drugome možemo pomoći, zato smo svi i tu, pruži ruku podrške, a ne nogu spoticanja.
Na ovoj planeti smo svi isti, a opet jedinstveno različiti, posebni, svi smo rođeni sa istim pravima, ali sa ličnim izborima, ne dozvoli da ga živiš u haosu i pažljivo donosi odluke, teži onom boljem, budi bolja verzija sebe i nemoj se takmičite sa drugima, jer jedini na ovom svetu sa kojim treba da se takmičiš iz dana u dan i to do poslednjeg svog dana u ovoj životnoj epizodi, jesi TI.

Jednom, otac je upitao sina, ko mu je uzor u životu i rekao mu je da razmisli pa da mu da odgovor.
Odgovor dečaka je bio – Uzor sam ja lično oče, ja za 10 godina i on je uvek tako ispred mene i nikada ne uspevam da ga sustignem, a to je ono što me vuče napred svim svojim bićem.

Raduj se patnji jer ona je tu s razlogom, prihvati je kao dar koji ti pomaže da razviješ neki deo svojeg bića i da na taj način budeš sve bliži bezuslovnoj ljubavi…

Ne reci ZAŠTO se meni ovo ili ono dešava, već KAKO to mogu da iskoristim na najbolji način i doprinesem sebi, jer kao takav ćeš izaći jači, pametniji, bolja osoba, ali jednu stvar nikada ne zaboravi, koliko god da ti situacija u kojoj se budeš nalazio izgledala bremenita, bolna i nesavladiva, budi istrajan i uvek, ali uvek nastoj da sačuvaš ljubav u sebi, jer bez iste, nećeš biti u stanju da na iskonski način napreduješ i prevaziđeš sve što je pred tobom.

Bol je ta koja nas podseća da smo živi, a ljubav nam govori zašto smo živi.

Do sledećeg susreta. Volim te.

Pseudonim
0 0 Ocena
Ocena članka
Prijavi se
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Pogledaj sve komentare