KONSTELACIJE ŽIVOTA

Nije sve tako kao što izgleda…

Život je neshvatljivo čudo, od trenutka prvog udisaja do poslednjeg izdisaja. Koliko je život predoređen ili pak koliko je u tvojim rukama?
Svakako da je u tvojim rukama i da sve što misliš, delaš, izgovaraš, utiče na isti i svaka odluka koju doneseš, nepobitno će dovesti do posledice, bila ona pozitivna ili negativna.
Samo, verujem da te tišti jedna stvar, da li i pored svega gore spomenutog, ipak život ima nešto svoje, nešto na šta ne možeš da utičeš i da promeniš, kao i to da li je tvoj životni put zacrtan u većoj meri ili kako bi se to moderno reklo, da li su ti zvezde već predodredile put i cilj, tvoju sudbinu?

Da li i možemo da damo odgovor?

Da, možda, ne. Jer to je poput onih najstarijih pitanja čovečanstva na koje možda nikada i nećemo dobiti odgovor, a možda i ne treba, već je suština da sve bude upreto u veru i da li u nešto verujemo ili ne, ipak vera čini našu realnost, vera je ta koja razdeljuje tvoju stvarnost od moje.

Mir. Tišina. Ili ipak ne, čuju se zvuci prirode, žubor potoka, njihanje drveća na letnjem povetarcu, a tišina, ona je u srcu, dok um more misli koje pokušavaju da dobiju svoj oblik i da na bilo koji način dokuče, da li i pored slobodnog izbora da delam ovako ili onako, postoji neka konstanta u životu, a da te iste odluke i moji izbori, čine upravo varijacije koje se prepliću sa jednom konstantom, sa mojim životom koji počinje udisajem, a završava se izdisajem i ima već unapred predoređen ishod, a da je samo pitanje kojom varijacijom ću dospeti do tog cilja…
Ovakve misli i mogu da se jave u ovakvim idilama, kada se čovek nađe sam sa sobom, prirodom i tišinom.

Verovatno si se kroz život susreo sa mislima i idejama poput – Da li mi je suđeno da upoznam tu i tu osobu, da posetim to i to mesto, da radim taj i taj posao…
I u većini slučajeva si bio saglasan polovično, jer ipak ostavljaš tu drugu polovinu i za sumnju, što ima smisla, ali to nije dovoljno, jer potrebna je vera da prevagne na jednu stranu, ili si pak zadovoljan stavom da te to ne zanima i da samo ideš kroz život pa kakav god bio, i to je sasvim u redu, svako ima slobodu izbora.
Ali, da li se ikada zapitaš o takvim stvarima, premda one izgledaju bezazleno za tvoj svakodnevni život, ali u istu ruku i veoma važnim, jer ukoliko si svestan da svaka tvoja odluka da li ćeš skrenuti levo ili desno nosi sa sobom određen ishod, da li te to plaši ili te pak umiruje saznanje da ipak postoji tamo neki zacrtani cilj i da ćeš svakako do istog dospeti, ovim putem malo lakše, onim malo teže, ali stižeš pa stižeš…?

Mene to nikako ne ostavlja ravnodušnim! Ne iz želje da čovek upravlja nečim i da ima apsolutnu kontrolu, iako bi to bilo predivno, već zato što samo razmišljanje o životnim pitanjima i interesovanju za neuobičajene stvari, pa i one sasvim obične, čovek počinje da život poima kao neshvatljivo čudo, koje nosi sa sobom toliko misterija i pitanja bez odgovora, da je prosto povlačenje iz tog interesovanja ništa drugo nego pomirenje sa određenim aspektima, ušuškavanje u udobnost svojeg jednostavnog života, a kao takav, život nema napredak, jer da se stari dobri filozofi nisu zapitali i želeli da pronađu odgovore na mnogo pitanja koja se danas olako shvataju, ne bismo bili danas to što jesmo, zar ne?

Svako od nas treba da bude filozof, jer to je ništa drugo do posmatranje sveta izvesnim očima, na takav način da se ništa ne uzima zdravo za gotovo već da svaki put budemo sumnjičavi prema svemu, a onda da prihvatimo nama svojstven odgovor ili neku činjenicu.

Nauka se danas bavi ovim pitanjem i da li postoji beskonačan niz varijacija realnosti i da li mi zapravo živimo samo jednu od tih, a da naše drugo ja živi u drugoj, međutim, odgovor ćemo morati da sačekamo i mislim da će potrajati…

Ako hipotetički uzmeš u razmatranje takvu ideju, nije važno koliki je broj realnosti jer ono što je bitno jeste sada i ovde, za tebe i tvoje OVO ja, u ovoj stvarnosti i da iz nje izvučeš što više možeš i da budeš najbolja verzija sebe samog, da budeš duša ispunjena ljubavlju.
A vratimo se sada na konstelaciju, dočaraj sebi slikovito kako je tvoj život jedna linija X od tačke A do tačke B, a da oko nje poput zmije se prepliće varijacija iliti linija Y. Prva linija (X) je ono što ti je „dato“, a linija (Y) je tvoj slobodan izbor, uspevaš?

Elem, uzmi u obzir da ukoliko ti je nešto zacrtano (linija X), nije važno kada će se to dogoditi (gde na liniji), nije bitno vreme, već činjenica da će se desiti, a tvoj izbor utiče na vreme dešavanja i da li će se zbiti pre ili kasnije. Mada, ako skrenemo debelo s puta, možda ni ta konstanta više neće biti to što jeste.

Koliko to ima smisla za tebe i da li uspevaš da sagledaš svoj život u ovom ključu?

Misli ne prestaju da se izobličuju i da pokušavaju da pronađu sebi adekvatan odgovor, ali to je i lepota misterije samoga života, jer da bi i došao do nekog saznanja, moraš prvo da nešto o tome proučiš, čuješ i naposletku porazmisliš i naučiš, a zatim da tako i delaš, živiš tom filozofijom i kao takav da dospeš do nekog odgovora, jer u suprotnom, bilo koje saznanje ostaje samo saznanje ako ne dobije svoj oblik kroz delanje, a ono pak dovodi do iskustva, do ponovnog razmatranja i na kraju do tvojeg odgovora i vere u nešto. Elem, ni to nije nepromenljivo jer se i ti sam menjaš kroz život, danas si mislio ovako, sutra već na drukčiji način…

Budi filozof dragi moj!

„Svaka ideja s početka biva ismejana, zatim žestoko suprotstavljena, a na posletku priznata kao očigledna.“

Do sledećeg susreta. Volim te.

Pseudonim

0 0 Ocena
Ocena članka
Prijavi se
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Pogledaj sve komentare