NEMOJ DANAS, NEMOJ SUTRA, PA KADA!?

Od ponedeljka ću da počnem…

Da li si srećan? Da li ti je sve potaman, a ponajviše posao kojim se baviš? Ipak je to obaveza kojoj se posvećuje najveći deo vremena, zar ne?

Budi iskren prema sebi, ali zaista iskren, jer ne treba nikome da se pravdaš da li ti je dobro, da li si zadovoljan platom, uslovima, kolegama i sve što taj deo svakodnevnog života nosi sa sobom, baš tako. Koliko ti mami osmeh na lice pomisao kada treba da se probudiš svaki dan i da se uputiš na adresu „svoje druge kuće“, a koliko ti pak oduzima energije?
A kao šlag na tortu dospe i ta činjenica da vrlo verovatno kada dođeš kući, nemaš energije ni zašta drugo, osim da pogledaš malo televizor, zaviriš u tuđe živote preko društvenih mreža, popiješ koje alkoholno piće i na kraju utoneš u san kojeg se ni ne sećaš sutradan kada se probudiš i tako sve u krug, dan za danom, godina za godinom, a život prolazi, ma koliko da je dug, toliko je i kratak, i da te sutra neko pita – Pa dobro, da li si zadovoljan svojim životom, kako si proveo svoje najbolje godine, koliko toga si naučio, na koji način si doprino sebi i drugima i šta je to što bi promenio u svojem životu da sada, pod stare dane, imaš tu volšebnu moć da promeniš neke detalje svojeg životnog putešestvija?

Iskren odgovor iz dubine tebe samog, krucijalan je u ovom trenutku!

Pretpostavimo da znamo i ti i ja odgovor, barem u većini slučajeva, ali zaista možemo tako da kažemo, nisi zadovoljan poslom kojim se baviš. Čak nije ovde ni reč samo o poslu, o mnogim drugim aspektima tvojeg života je ovde pitanje, ali to su sve samo oblici jedne iste suštine – da li si srećan sada i ovde?
Da li ti odgovaraju ljudi oko tebe, posao, mesto, bilo šta u tvojem životu?

Šta je to što te sprečava da načiniš bilo koju promenu? Nije ni važno da li su to neke materijalne stvari, drugi ljudi ili nešto treće, reč je o strahu! Strah od nepoznatog, ili bolje rečeno, od odricanja poznatog, miomilog i udobnog, čak i ako ti to u suštini ne pričinjava pravu sreću, tvoj um te na tu pomisao navodi i ti ostaješ u mestu sve dok ne bude kasno.
Moderno se to danas naziva „komfort zonom“, baš tako, zona u kojoj apsolutno ništa ne menjaš u svojem životu, sve ti je potaman, ulenjio si se, godine ti prolaze, a te iste koristiš kao argument za svoju nemarnost, neaktivnost i potpunu stagnaciju u svakom smislu te reči.

Pa pođimo onda sa naučnog aspekta koji može da potvrdi već nešto što je svako od nas sigurno doživeo pa barem jedanput u životu.
Kažu naučnici, mozak je neuroplastičan, što znači, da je u potpunosti prilagodljiv bilo kakvoj promeni i može da se menja, oblikuje i stvara nove neuronske veze, što dalje implicira na činjenicu da si u stanju da ceo život učiš i da godine nisu tvoj kamen spoticanja, već je to samo tvoja učmalost, granica tvoje svesti. Zatim, s obzirom na tu činjenicu, svaki put kada učiš nešto novo, u tvojem mozgu se rađaju nove neuronske veze, a zamisli to ovako slikovito, kao grananje jednog drveta i kako njegova krošnja postaje sve veća i lepša i bogatija, a starost ne sputava taj razvitak, već dodaje neku neobjašnjivu lepotu i zrelost, stabilnost, a onda, u tvojem telu se izlučuje dopamin, hormon koji čini da se osećaš srećno i zadovoljno i na taj način ti se osećaš kao da letiš, imao si sigurno takve momente u životu, a da nisi bio ni svestan šta je zapravo okidač.

Zato sve u životu ima svoj uzrok i posledicu, kao i tvoja odluka da li ćeš nešto kod sebe promeniti ili ne.

Tako je sve jednostavno, samo je potrebno da presečeš što bi naši ljudi rekli i sve postaje lakše. I tako zaista i jeste, jer čovek mora pronaći svoj san, onda put postaje lak.
Posmatraj to i sa slikovite strane, jer sve u životu je ciklično, mora biti uspona i padova, jer šta je život ako je sve samo ravna ploča? Da bi dospeo do vrha, do svojeg cilja, potrebno je dosta truda i volje, ali to je ono što ti donosi sreću, jer nije ni sreća samo u cilju, već je i put do samog cilja, to je lepota.

Teži da uvek ideš napred i sa osmehom, ne upadaj u zamku i koprenu svakodnevnice i mišljenja drugih ljudi jer to su upravo mišljenja drugih ljudi, ona ne pripadaju tebi, tvoj život je u tvojim rukam, stoga, preuzmi kormilo!

Želiš nešto da promeniš, ma koliko da je sitna ili krupna stvar, promeni je, sada, bez čekanja, bez razmišljanja, suvišno je jer srce već zna šta je ispravno i ono ti to govori svaki dan, samo ti trenutno nisi sposoban da ga čuješ, nisi podesio svoj prijemnik na odgovarajuću stanicu.

Nikada neće biti pravo vreme za neku promenu ako mu se nadaš, nikada, uvek su to samo izgovori i varke uma kako treba samo ovo ili ono da se poklopi, još malo i još malo i tako ti dođe lepo do NIKADA.

Ne prestaj nikada da radiš na sebi u svakom smislu i posmatraj život i na svaku situaciju i osobu koju sretneš kao iskustvo koje za tebe ima neprocenjivu vrednost, jer defakto to i jeste. Uči kroz život, čitaj knjige, vežbaj, imaj zdrav pogled na sebe, voli sebe jer ukoliko je harmonija u tebi, nesumnjivo će isti taj odraz biti i izvan tebe.

Da, to nepoznato, toliko straha ti uliva u kosti i večno te vraća u tvoju sigurnu zonu, a to je tvoj najveći poraz, jer upravo najveće promene koje si načinio u životu, kao i onda kada si najviše napredovao, razvijao se, bilo je upravo u nečemu novom, kada apsolutno nisi imao pojma ni o čemu i bilo te je strah da li ćeš uspeti i kako ćeš se pokazati. A taj strah si uspeo da savladaš svojom ambicijom, trudom i željom da nešto novo naučiš, da budeš bolja verzija sebe, da stekneš iskustvo, a utoliko si bogatiji i to niko ne može da ti oduzme.

Svaki dan kada se probudiš, sve se menja i ništa se ne menja.

„Svaki čovek nije on sam nego je i neponovljiva, sasvim posebna, u svakom slučaju, važna i znamenita tačka u kojoj se ukrštaju svetske pojave, samo jedanput i nikad više.“

Do sledećeg susreta. Volim te.

Pseudonim

0 0 Ocena
Ocena članka
Prijavi se
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Pogledaj sve komentare