KNJIGA O SAMOM SEBI

Ulaganje u znanje donosi najveću kamatu!

Kako posmatraš svoj život? Da li je to jedna pravolinijska putanja koja ima svoj početak i kraj, jedna konstanta, a više varijanti, ili je poput onih „linija života“ kao što možeš videti u bolnici dok je neko prikačen na aparate?
Da li za tebe život predstavlja i uspone i padove, i koliko zapravo vidiš lepotu u toj igri smenjivanja, igri života i smrti?

Šta misliš, koji je osnovni pokretač bilo kojeg napretka, da li je to volja i unutrašnja snaga ili je to puki interes osobe čija je pažnja usmerena na ostvarenje neke želje?
Pa i jedno i drugo, razlika je samo u tome kakav si ti u tom procesu i da li opravdavaš onu staru – Cilj opravdava sredstvo.

Sve u univerzumu se pokreće, apsolutno sve, do najmanjih čestica, kvarkova, a i ti i ja smo sastavljeni od istih, premda izgleda da miruješ, ti se zapravo pokrećeš, paradoksalno, zar ne? Ali to je samo jedna od opsena kojom je obavijen naš um, da ono što vidimo jeste naša stvarnost, a zapravo postoji mnogo više izvan nas samih.

Pošto si se upoznao sa osnovnim zakonom univerzuma, onda ti je jasno šta proističe iz istog i koji je tu onda tvoj zadatak, čak ne bismo morali ni tako da ga imenujemo, možda je bolje reći, tvoja prirodna potreba, jer ti si priroda, ti si univerzum, mikrokosmos makrokosmosa.
Baš tako! U biti svakog atoma koji je u tebi jeste nagon za pokretom, težnja da se ide napred, da se uzdižeš do najviših vrhova, a ti vrhovi se nalaze u tebi, ne oko tebe, niti su to materijalne stvari kojima si okružen jer one ti i ne pripadaju, samo su trenutno u tvojem „društvu“, stoga ne vezuj se za njih, one te samo sputavaju da dođeš do vrha, seti se samo one priče o prosvetljenju i teretu

Kada osetiš nekad potrebu da malo pažljivije osmotriš neku stvar, kao i svoj život, pogledaj u prirodu i ukazaće ti se mnogi odgovori, jer ona je tvoja slika i prilika čije si ti deo, naprotiv, i nečeg mnogo uzvišenijeg.
I jedan lav kada se probudi, da bi postigao nešto tog dana, jelte između ostalog i da jede kao osnovne potrebe, mora da se kreće, da se trudi, da bude uporan u postizanju svog cilja, ništa ne pada s neba, kao što ljudi umeju da misle, a što je još tužnije, već u svojim poznim dvadesetim godinama, a danas je to slučaj i ranije, ljudi počinju da stagniraju i da ona linija koja je išla nekom svojom uzlaznom putanjom, sada ide nadole, a život nije takav, pogotovo jer su to periodi života kada čovek najviše može da doprinese i sebi i drugima, čitavom univerzumu.

Zašto je to tako? Zašto danas kada imaš toliko toga na dohvat ruke, uslovi za život su ti olakšani, ne moraš da brineš za onu prvobitnu stvar za koju su morali tvoji preci pre nekoliko hiljada godina…za život dragi moji, a ti ga tako olako shvataš.

Buđenje!

Čovek je predodređen da stalno ide napred, poput vode, jer voda teče dalje i uvek je i ista i različita, zar nije tako?
I kada tako, sedneš i umiriš malo svoje misli, sagledaš ceo kosmos iz potpuno druge perspektive, dobijaš svoj poziv, a u tebi se budi onaj plamičak koji je uvek i bio tu, samo si ga vešto prikrivao.
Najbitnija stvar za tebe tek sledi, jer povrh svekolikog znanja koje imaš, ili tek možda stičeš, ili doživiš pak jednu od onih „eureka“, sve to ostaje beznačajno ukoliko to ne pretvoriš u delo, u akciju, jer sve se oko tebe pokreće!

Koliko zapravo radiš na sebi, ali istinski radiš na svojem razvitku?

I koji oblik ima taj razvitak, da li je to materijalnog karaktera, razvijaš karijeru, težiš ispunjenju svojih želja, kupovina kuće, koje kakvih stvarčica, kola, putovanja…? Sve je to u redu ukoliko imaš pa barem i trunku sreće prilikom ipunjenja istih, ali zapitaj se sada na trenutak, da li si u dubini svoje duše srećan uz takve stvari ili to biva samo trenutno, a zatim opet nastaje praznina i rađa se nova želja?

Siguran sam da je ovo drugo jer čovekova težnja ka zadovoljstvu nikada ne uspeva da se potpuno ostvari, želja je uvek beskrajna, a to donekle i objašnjava sklonost čoveka prema mašti, odnosno kao mogućnost da zamisli stvari koje ne postoje. Upravo je to razlog zašto se ne osećaš blaženim u ovom trenutku, zbog činjenice da misliš ili se usmeravaš samo na ono što NEMAŠ, jer i ukoliko trenutno nešto nemaš, barem stvori uz pomoć svoje mašte osećaj kao da to već imaš, a samim tim ćeš isto i privući, jer univerzum ne razlikuje da li ti nešto već imaš ili nemaš, on ti odgovara i šalje ono što ti kroz svoje misli i osećanja dojmiš, seti se, sve je u Univerzumu frekvencija i vibracija.

Nadam se da je došao čas tvoje promene, promene putem napretka u mentalnom, duhovnom, emotivnom i fizičkom smislu, jer čoveka čine svi ti aspekti, ne samo jedan ili dva, jer onda je stanje neravnoteže, a kao takav nisi u prilici da budeš najbolja verzija sebe samog.

Kada je u pitanju fizički aspekt tvoje ličnosti, sportska aktivnost i ishrana, mnogo toga već znaš, neki od nas već valjano i delaju, a neki ne. Nije ovde ni reč da li je određena sportska aktivnost manje bolja od druge ili ishrana, sve je na tebi i šta ćeš odabrati u skladu sa svojim bićem, sa svojom prirodom, ali potrudi se u izboru jer pravilno osluškivanje sebe će doneti i pravi odgovor.

Na emotivnom aspektu jedino što je važno jeste ljubav, prava, iskrena, bezuslovna, jer samo je žrtva dokaz ljubavi, a mera ljubavi je alturizam. Posmatraj na svaku svoju emociju, kao vodu koja breg roni i koja uobličava tvoje srce da bude spremno za ono najuzvišenije u tebi. Neka te srce vodi, ne razum, premda um mora da se trenira kako bi mogao da ovlada emocijama, jedno bez drugog ne može.
Da bi bio ti kapetan tvojeg broda, moraš da vežbaš svoj um celoga života, jer nije dovoljno samo ići u školu, završiti je jer se mora i posle samo borba za materijalnim stvarima i ostvarivanju želja. Ne, moraš raditi na sebi dok s živ i tako sve više vajati tu jedinstvenu skulpturu u sebi. Najdivniji poklon ovoga života, drugih ljudi i različitih epoha, jeste KNjIGA. Toliko bogatstva unutar korica jednog tako malog, za mnoge ljude danas, beznačajnog predmeta, predmeta koji se posmatra kao puko sredstvo za neke osnove u našem životu…
A kako si i ti osnove stekao iz istih, zamisli šta te tek očekuje kroz godine i koliko samo možeš da postigneš u radu na sebi i da tako pomogneš celom čovečanstvu i univerzumu, jer defakto je ona izreka – ,,Da bi promenio svet, moraš sebe da promeniš”.

Ne postoji loša knjiga, svaka ima važnu poruku za tebe. Naravno da će neki reći da to nije tačno, ali i ako smatraš za neku knjigu da je loša, ne znači da ćeš ti lošim postati i da za to može biti kriva knjiga, ti si taj koji ima odluku u svojim rukama, ti biraš šta usvajaš i kako ćeš to da gajiš. Jer i „loša“ knjiga može da te navede na nešto i da u tebi probudi pak suprotno, nešto najdivnije, jer si uvideo upravo tu lošu stranu, nešto što ne želiš. Isto ti je danas i sa Internetom i sadržajem koji možeš pronaći na istom, od tebe zavisi koji ćeš usvojiti, koliko ćeš biti podozriv i da li ćeš prihvatati olako sve što piše, a bogme piše svašta, isto ti je i sa knjigama.

Ulaži u svoje znanje, to je nešto što ti zaista niko ne može oduzeti. I tvoja veličina će se ogledati u znanju i primenjivanju istog, kao i koliko ti je srce, jer nisi ni ovde da bi znanje čuvao ljubomorno za sebe, već da podeliš sa drugima jer i ti drugi imaju nešto za tebe.

Čovek koji ne čita knjige nije ni u kakvoj prednost u odnosu na onoga koji ne zna da čita. Da, a neke knjige moraš okusiti, neke progutati, a samo nekolicinu sažvakati i svariti.
Dok čitaš neku knjigu, ti upoznaješ samog sebe, razgovaraš sa sobom, učiš o sebi. I niko, apsolutno niko ti ne može toliko reći o tebi, kao što to može knjiga dok je čitaš…
Pusti da te knjiga pozove, nemoj uzimati nešto samo da bi uzeo ili da prati neki trend i šta većina čita, oseti poziv sa police knjižare, ona je tvoja.

Čovek da bi bio srećan, mora neprekidno da se menja…

„Naš zadatak je da na svetu predstavljamo ostrvo, možda uzor, a u svakom slučaju nagoveštaj drukčije mogućnosti življenja.“

Do sledećeg susreta. Volim te.

Pseudonim

5 2 Ocene5 1
Ocena članka
Prijavi se
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Pogledaj sve komentare