OSEĆAJ ME NE VARA!

Osećaj kaže ovo, a razum kaže ono…
Omiljena!

Da li gazela ima potrebu da „razmišlja“ o bližem prilasku lavu? Da li i ti treba da razmišljaš onda kada ti osećaj i oni čudni, neopisivi otkucaji koji ti se javljaju u stomaku govore da treba nešto da uradiš, a tebi to nikako nema smisla…

Da li i treba da ima smisla? Ne zaboravi, um razmišlja, stvara smisao, a osnova tog razmišljanja zapravo i nije tvoja, od drugoga je, nesvesno je prisvojena ideja koja kao virus vlada tvojim umom i nemaš nikakvu moć sve do trenutka kada odlučiš da ipak poslušaš svoje srce, osećaj, ono nikad ne greši, zar ne?

Kada te je zapravo osećaj prevario? Priseti se molim te, da li je i bila jedna takva situacija u tvojem životu…

U španskim serijama ipak ima neke životne istine, kao i u mnogim filmovima, bili oni američki ili ne, da je ljubav i osećanje to koje se sledi i na kraju pobeđuje sve, stvar je tvojeg nivoa svesti i kako posmatraš svet oko sebe, da li je flaša polu prazna ili je polu puna.
Uvek se prati srce, ljubav, to je istinska vodilja, nije potreban razum da bi rekao šta je ispravno ili šta nije.

Mogu samo jedno da ti kažem…

Osećaj rađa emociju. Emocija je energija. Energija pokreće. Dalje već znaš kako „tradicionalna“ fizika funkcioniše. Elem, postoji jedan problem…
Osećanje nastaje u trenu, ali isto tako i nestaje, i ako ne pratiš svoj osećaj, na scenu stupa tvoj um koji počinje da te ubeđuje kako je nešto dobro, a nešto loše po tebe, a i tu fiziku znamo naposletku…

Kada nastaje komešanje u tvojem stomaku, a um ti govori da to nije trenutno najbolje, znaj da je to baš tvoj trenutak, jer tu gde se uskovitlava sve i kada se javlja zapravo najveći strah (iluzija), znaj da je to ono što treba da uradiš!

Neko od nas će reći kako nema taj osećaj, ne zna kako to izgleda, a ja bih na to, um te vara, ne osećaj, oslušni malo bolje, umiri se i zaviri u svoje dubine jer to blago najlepše sija. Nažalost, možda ima previše blata da bi tako jako sijalo, ali kako je stvoreno, tako može i nestati, jer u tvojim rukama je ta moć, uvek je i bila, samo si bio slep, gluv.

Ah, taj osećaj,…samo sekund pre nego što će te pozvati draga tebi osoba, ti si baš na nju pomislio, hmmm…slučajnost ili osećaj? Da ti olakšam, slučajnosti ne postoje, to je jednostavno opravdanje naših nezrelih umova da se dogodilo nešto što je nejasno, nije moguće obrazložiti, barem ne pod uticajem lažnih ideja i stavova, ali znaj jedno, moderna nauka je to već dokazala, možda nećeš nikada ni pročitati zvanično, a možda i hoćeš, nije ni važno, zavisi od tvoje vere i u kom pravcu je usmerena…
Osećaj za osećajem, loša odluka za odlukom, a tvoj verni prijatelj – glasić, biva sve više utišan, potisnut, zaboravljen, zatvorena muzička kutija…

Tužno…

Sve što ima vrednost, prvo se uništi, a onda se za istim žali, ljudska mana…

Ali nema veze, sve je to s razlogom, zar ne? Zašto je to dobro? Ni ja to ne znam, ali jedno znam, dokle god ljubavi ima u tebi i u tvojem srcu, za sve postoji spas i rešenje, a do toga ne moraš sam, jer postoji još neko ko baš sedi pored tebe ili možda preko puta tebe dok ispijaš kafu u nekom bistrou, a da to i ne znaš, barem ne za sada, jer kada spoznaš ono istinsko u sebi, tada ćeš i druge uočiti, jer jedno drugo privlačite, uvek je tako bilo.

Znaš li šta je najbolnije u svemu?

Osećaj usamljenosti.

Osećaj kada znaš da radiš nešto što je ispravno i šta je tebi jasno kao dan, ali drugi to ne vide, ne čuju tvoju melodiju, slepo su vezani za samo jednu notu, a jedna nota ne čini kompoziciju, kao ni jedna boja sliku…
To je trenutak kada moraš biti snažniji i uporniji nego ikad, istrajan do poslednjeg daha, kada ljubav mora biti toliko jaka, ljubav prema onom uzvišenom u tebi, ona je tvoja ruka spasa, jer u takvim trenucima, najteže ju je sačuvati, a patnja stavlja prst na onaj deo tebe koji se još nije razvio, koji treba tek da raste, da se menja, da sublimira. A tada se iz blata rađa lotus i prava lepota.

Svest rađa postupke, a ona ti je preko potrebna, jer bez svesti ni osećaj nema svoj život. Usko isprepletani, dve strane istog novčića.

Počni da tražiš u sebi, ne izvan sebe.

Do sledećeg susreta. Volim te.

Pseudonim

3.8 4 Ocene5 1
Ocena članka
Prijavi se
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Pogledaj sve komentare