KOLIKO NAS ZAPRAVO ŽIVI SVOJ SAN?

Sećaš se onih trenutaka kada si bio dete i kada bismo jedni druge upitali – Šta bi voleo da budeš kad porasteš? Zapitaj se opet, baš u ovom trenutku dok te ova slova navode na isto…
Živiš li svoj san? Nije ni reč ovde o tome da li je u bukvalnom smislu tvoj detinji san ostvaren jer je naš maleni um ipak tada bio ograničen sa svešću, a možda je i dalje? Ono što je zapravo mnogo važnije, priseti se svog osećaja i žara sa kojim si pričao o svojim snovima i željama, da li je ta iskra i dalje u tebi?

Iskreno verujem da jeste! Samo, pitanje je gde je ona u tebi, da li tinja ili jenjava i da li je treba rasplamsati…

Kako je sve to delovalo jednostavno i bezbrižno kada si svet posmatrao očima deteta…

Kojim očima sada posmatraš svet oko sebe? Kako na sebe gledaš? Da li brineš o sebi, o drugima? Ne smeš dozvoliti da izgubiš zauvek tu iskru svog božanstvenog bića i ono što čini tvoju dušu jedinstvenom i nevinom.

Da li si srećan? Koje zapravo značenje i težinu ima pojam SREĆA? Nemaš šta da jedeš? Žedan si? Nemaš krov nad glavom? Ili pak nemaš neku limuzinu od kola, vilu, najnoviju odeću…?

ŠTA JE TO ŠTO TEBE ČINI DA SE OSEĆAŠ SREĆNIM???

Postoji jedna stvar, ne vidiš je, ali je stalno prisutna. Osećaš je samo ti jer dopire iz dubine tvog uma i niko je ne razume na način kao što je ti poimaš i kako utiče na tvoj život i percepciju. Uvek kada si na klackalici da doneseš neku važnu odluku, ponovo je prisutna, nikada te ne napušta, nikada, sve do momenta kada postaneš svestan da je to samo jedna opsena, najveća od svih, najsnažnija, ali samo zato što si joj ti podario tu istu moć, ti si bio „ruka“ koja ju je hranila…a njeno ime je STRAH.

Šta je zapravo strah? Da li je to nešto objektivno? Postoji li zapravo „objektivno“ mišljenje ili je sve izraz subjektivnog, ne ulazeći dublje u pitanje kolektivne svesti jer ipak svaka misao i osećanje proizilazi iz tebe i kroz tebe, stoga, zaključak je na tebi.

I tako, bili smo deca, imali divne snove koliko god oni izgledali nerealni u tom trenutku, za nas su bili izuzetno stvarni. Sve do momenta kada su tuđe ideje počele da hrane našeg najvećeg neprijatelja, jer od tog trenutka, mi smo počeli da posmatramo sve kroz razne „filtere“, iskrivljujući i naš san i našu iskonsku suštinu koju svako od nas u svom srcu nosi.

Misliš li da je pravo vreme da budeš ti slikar svojeg života, da naslikaš zapravo svoj san i da ga živiš?
Naravno da jeste! Nisi ovde da bi mislio, nego živeo i voleo sebe i druge, jer isto to „razmišljanje“ te je i dovelo tu gde jesi, da skreneš sa svojeg puta, da se izgubiš u jednoj od onih mračnih, sablasnih i tmurnih šuma kao u bajkama, a to je ništa drugo nego aludiranje na tvoj um. Predivan, savršen, ali isto tako i nesavršen, jer smo mu dopustili da ga pothrani strah. Skini taj veo, dopusti mu da sija kao i što tvoje srce treba da sija punim sjajem i životom!

Ne zameraj sebi ukoliko si skrenuo sa svojeg puta, jer možda je baš to skretanje bila tvoja iscrtana mapa, a svako skretanje ima svoj smisao, a to možeš znati samo ti. Svaka greška u odlukama koju si načinio, ne zameri sebi, budi zahvalan, jer život je najveća učiteljica, a na tebi je kakav ćeš učenik da budeš…
Neka sve u tvojem životu bude pouka! Zašto baš ta situacija, osoba ili stvar ti se dešavaju baš sada…neka svet oko tebe bude tvoje ogledalo, govori ti gde grešiš ili radiš nešto ispravno, samo je problem ako „spavaš otvorenih očiju“, nisi prisutan, iako misliš da jesi, a to mišljenje te je i dovelo do odsustva tvojih snova, tvoje sreće.

Dok čitaš ovaj tekst, razgovaraš sa samim sobom, želiš da uzmeš stvar u svoje ruke, da napraviš radikalne promene, uradi, sada, bez oklevanja, bez RAZMIŠLjANjA, jer ovo je momenat kada te vodi srce, osećanja, ona su prava, jer čim ustupiš mesto umu, a nažalost on je još pod raznim programima, javlja se strah, a onda ti je sve ostalo poznato…

Svaki put kada ne poslušaš svoje srce, ti gubiš deo sebe, deo svoje duše, a malo po malo, odluka za odlukom koja ne proističe iz dubine tvojeg srca, gasi polako plamen u tebi, toliko da na kraju neće ostati ni plamičak…

Voli sebe takav kakav si, ne osuđuj ni sebe ni druge, duša će ti biti zahvalna na tome, a glas koji šapuće iz dubine tvoje duše će biti sve glasniji, a ti sve srećniji. A kao takav, bićeš apsolutno slobodan i sposoban da iskažeš svu svoju ljubav i da je podeliš sa drugima, jer svi smo mi jedno, uvek smo bili i uvek ćemo biti.

Možda baš danas čitaš ove reči i izaći ćeš u svet i uraditi nešto veličanstveno, a svet će te slediti. Neko blizak tebi doneće odluku da život uzme u svoje ruke i na taj način pristupi svom najvišem potencijalu. Korak po korak, sitne promene načiniće neverovatna poboljšanja, a zašto taj neko ne bi bio baš ti, baš sada? Prestani da slušaš one koji ti kažu kako nešto ne možeš da budeš, kako nešto ne možeš da imaš jer ti jesi sve i ne postoji ništa na ovom svetu što ne možeš da imaš i ostvariš! Igraj na veliko, rizikuj, živi život do suza, jer ukoliko ne posluš svoje srce i svoj poziv, svaki put kada te život na isti podseti, izdaješ sebe, gubiš deo svoje duše.

Ne zaboravi samo da se setiš da su tvoji izgovori zavodljivi, da tvoji strahovi lažu, a tvoje sumnje potkradaju.

Do sledećeg susreta. Volim te.

Pseudonim
5 3 Ocene5 1
Ocena članka
Prijavi se
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Pogledaj sve komentare