Babaroga u mojoj glavi!

Svi mi imamo po još jednu takvu baku u našim slatkim umovima, budi uveren.

Tvoja prva pomisao kada ti neko spomene Babarogu? Verovatno pomisliš na „babske priče“, kao i kada si bio mali pa si možda imao neke noćne more i u snu ti se javljala jedna takva baka, ili pak jedna Babaroga živi svaki dan sa tobom i sputava te da budeš ono što zapravo jesi, da budeš najbolja verzija sebe, da poslušaš onaj nežni glasić koji dopire iz dubine tvojeg bića, direktno iz srca, neki to zovu intuicija, neki kreativnost, volja, prosto energija u nekom suptilnijem obliku. ALI…

S druge strane, još jedna izuzetno moćna „alatka“ koja te vodi veći deo tvojeg života i govori ti da li da skreneš levo ili desno, da uradiš ovo ili ono, i u tome te u većini slučajeva sputava, možeš već i sam da zaključiš odgovor…

Iskren da budem, mi smo krivi što je to tako i što je UM taj koji preovladava u svim aspektima našeg života, pa čak i kada dođe do ljubavi između dve osobe. Pod mi, mislim na čitavo jedno vremensko i istorijsko razdoblje u poslednjih dvadeset vekova, barem kada je reč o nama sa ovih prostora, jer smo ipak bili pod uticajem zapadnog modela u kojem je preovladao materijalizam, a ne idealizam, premda ni jedan ni drugi pravac nisu adekvatno rešenje jer idu u ekstreme, balans je taj koji u svim aspektima života donosi apsolutnu sreću i bezuslovnu ljubav.
Kao i kada je reč o našem srcu i našem umu, nije potrebno birati između ova dva, već ih dovesti u jedno koherentno stanje, u kojem zapravo naš pun potrencijal dolazi do izražaja, kako naše emocije koje nas čine ljudima, isto tako i naše intelektualne sposobnosti.

A sada se verovatno pitaš, a kako da pronađem balans između naša „dva srca“?

Odgovor na ovo pitanje ne mogu ni ja da ti dam, niti bilo ko drugi, jer se škrinja sa najvećim blagom ovoga sveta krije u TEBI, seti se gde je potrebno da zaronimo…

Ovaj podvig koji će nesumnjivo da ti promeni život i da probudi ono božansko u tebi, zapravo je i težak i lak, sve zavisi od tebe i koliko je zidova potrebno da srušiš, kapija otvoriš, koliko ljubavi ima u tebi.

Da li se u tebi probudila neka iskonska znatiželja za ovom potragom, da bolje spoznaš sebe, jer kao takav bolje ćeš i razumeti svet oko sebe i sa istom dozom ljubavi ćeš se ophoditi prema istom kao i prema sebi?
Verujem da jeste, jer ono istinsko je uvek tu, nikad ne iščezava ni u najgorim trenucima, ali da ne bi čekao neke teške i sumorne trenutke u tvojem životu kada će na testu biti tvoja ljubav i vera u život, uradi to sada, uzmi stvar u svoje ruke, ne čekaj patnju, premda je ona dobar okidač, ipak mač s dve oštrice.

Da li te zove glasić? Ako je tih, umiri se, kao poput vode, jer da bismo videli šta se krije na dnu, voda mora biti mirna i bistra.
Put koji je pred tobom, da budem iskren, nije lak, jer ima toliko toga „ne-dobrog“ u tebi koje će te sputavati, ali čak i sve to postaje mizerno ukoliko je tvoja volja, ljubav i energija da nešto promeniš snažna. Tvoj put se slikovito može prikazati kao i Danteov put kroz Pakao, Čistilište i Raj, jer to zapravo i jeste bio njegov, ali isto tako i upućen svima nama, tebi.

Srce i Um, dva tako savršena dela tvojeg bića, a toliko zapravo malo znaš o njima, ili bolje da kažem poznaješ…
Da te obradujem, već si prve značajne korake načinio, ne kao kada si bio dete pa da puziš, mislim na prave, prve korake – Uspeo si da budeš prisutan u momentu, svestan svega oko sebe, da si u jednom trenutku bio sve i ništa, kao poput deteta kada posmatra svet oko sebe svojim nevinim okicama, a zatim si se zapitao, poput pravog filizofa, da li sve ovo ima neki dublji smisao, ne može se život zasnivati na ovako trivijalnim stvarima…

Ponosan sam na Tebe! Prvi korak je najteži, ali to ne znači da će biti samo lakše, dosta truda je potrebno, kao i vremena…
Sada će verovatno i tvoj um sa svojim programima da stupi na scenu, kako ti zapravo nemaš vremena za takve stvari, jer postoje ipak preče stvari, zatim kako si umoran, moraš da radiš, kako moraš ovo ili ono,…
Ovo je trenutak za promene, ovo može biti tvoja prva dobijena bitka u kojoj ćeš nadvladati umom, a ne on tobom, jer i suludo je da se trudiš da pobediš svoje misli i um, nemoguće je, već je potrebno da naučiš kako da ovladaš njime, da budeš poput posmatrača, a ne učesnika koji je vezan za te iste misli, elem, podrobnije ćeš se upoznati i sa svojim mislima…

Je l’ sam u pravu? Napeto? To je samo početak, jedan mali korak, ali isto tako veliki i za tebe i za ljude oko tebe! Ne posustaj, rad na sebi je najbolje ulaganje, nije nešto što je efemerno, ostaje večno u tvojoj duši!
Prva prepreka koja će ti stajati na putu i koja će te verovatno pratiti na istom dok ne budeš uspeo da postaneš svestan da je to samo jedna iluzija, jeste STRAH.

Do sledećeg susreta. Volim te.


Pseudonim
4.3 3 Ocene5 1
Ocena članka
Prijavi se
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Pogledaj sve komentare