KAŽU DA JE TO MOJ EGO!?

Ego: „Pusti ti njih i to što pričaju, ne znaju oni ko sam ja!“

Da li si i ti sanjiv? Jesi li spreman da se razdrmaš i dotakneš one delove svog bića za koje nisi bio svestan ni da postoje ili si ih samo vešto skrivao?

Šta je ego za tebe? Da li i koliko upravlja tvojim životom? Odmah da razjasnimo da ne dođe do nesporazuma, pod „EGO“, ne mislim na deo tvoje ličnosti i tvoje svesti na koju je i stari čiča (Sigmund Frojd) mislio, gde pored Ega imamo ID i SUPEREGO, jer u ovom slučaju su sva tri od izrazitog značaja za naš lični razvoj, s početkom još u detinjstvu, a ne jenjava ni do kraja života, jer svaki od ovih delova naše ličnosti ima svoje vrline i mane, značajne ili pak pogubne po nas i naš život.

Elem, ovde se obraćam onom tvom mizernom, zadrtom i prijemčivom „egu“, jer ga mi danas tako imenujemo. Ono tvoje JA. Ja sam ovo i ovo, ja sam postigao to i to, ja imam ovo ili ono. Kad je u tom slučaju tvoj život u potpunosti egocentričan, a to je tvoja glavna stranputica.

Kako na tebe deluje kompliment? Kritika kada ti je neko uputi, pozitivna ili negativna?

Da li te to zaboli, uvredi? Spreman si za borbu, a tvoje opravdanje jeste da braniš sebe, svoj obraz, svoj stav, nešto svoje…ali, ko si zapravo TI?

KO SI TI???

Da li si ti neko ko je definisan na osnovu onoga šta poseduje u materijalnom smislu, da li su to tvoji stavovi, ideologije, koja reč te karakteriše? Samo, ne zaboravi da čim se imenuješ, istog momenta si se i ograničio. Zahtevam odgovor od tebe, ali za tebe samog!

Upitao si se? Imaš li odgovor?

Da li si se ikad zapitao, barem na sekundu, šta je život, zašto si ovde, baš u ovoj porodici, u ovom gradu, zemlji, zašto neke stvari imaš, a neke ti nedostaju, da li postoji razlog u svemu tome ili je puka slučajnosti? A onda se i zapitaš, pa da li postoje slučajnosti? Možda ćeš reći da postoje, možda ne, ali da li je i važno, jer ipak tvoje verovanje u nešto daje smisao istom.

Ovo je tako teško, zar ne? Kako bi bilo lepo i jednostavno da ti se pojavi neko i sve ti to ispriča, kao poput bajke kada su nam stariji čitali pred spavanje, veo bi prosto spao i osvetlio odgovore, barem da umiri naš maleni um…
Ali postoji u svemu tome i jedna mala začkoljica – zašto baš tako malo znamo o svemu tome? Toliko smo uznapredovali u mnogim stvarima danas, izumi se rađaju skoro svaki dan, toliko informacija samo u jednoj godini, koliko je recimo bilo potrebno vekovima da se sakupi, neverovatno. Pronašli smo i pronalazimo odgovore na mnoga pitanja, ali samo na ono jedno, krucijalno, ne uspevamo…

Zašto? Možda je to nešto što svako od nas mora sam da dokuči…

I da i ne, jer ipak smo mi na ovom svetu zajedno, tu smo kako bismo pomogli jedni drugima, premda „možda“ delujemo razdvojeni fizički, ni to čak nismo. Nauka je danas dokazala, ukoliko već nisi u stanju da tako nešto prihvatiš i bez posredstva iste koja je ipak čitav naš život bila merilo da li je nešto istinito ili ne, a to je da svuda oko nas postoji energija i da smo svi povezani kao sa nekom nevidljivom niti. I ono što je nesumnjivo, utičemo jedni na druge, dobro i loše, tvoj je izbor kako će to biti, ukoliko si spreman da budeš apsolutno odgovoran za svoj život, a ne da prepuštaš nekim spoljnim faktorima.

Ukoliko bih te sada zamolio da na jedan jedini trenutak pokušaš da se odrekneš svega što „imaš“ u životu, da li bi bio spreman za tako nešto, voliš li izazove, nepoznato, da li si spreman da se suočiš sa strahom, sa najvećom koprenom svog života?

Verujem u tebe! Podržavam te i potrebno ti je samo malčice volje i spremnosti da uhvatiš to kormilo svog postojanja i suočiš se sa talasima, jer da bi ušao u srž latentnog, svog istinskog bića, vodu moraš umiriti, a zatim zaroniti, jer u dubinama se krije najdivnije bogatstvo, a ja ću ti pomoći da nabaviš najadekvatniju opremu za zaron u svoje ja.

Do sledećeg susreta. Volim te.

Budi kao voda dragi moj, kao voda…

„Voda postaje čista tako što teče dalje, čovek tako što ide napred.“

Pseudonim
3 2 Ocene5 1
Ocena članka
Prijavi se
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Pogledaj sve komentare