Spavaš otvorenih očiju?

P.S. Naravno da se misli u prenesenom značenju, u suprotnom, bio bi mrtav, premda, postoje legende da neko i može da spava otvorenih očiju.

Da li i ti misliš da si budan, a zapravo spavaš otvorenih očiju? Da li i tebi život prolazi, a da ga iskonski ne doživljavaš? Možda ćeš se uvrediti, ali to je tvoj problem jer si ti taj koji je dozvolio da te nešto iz spoljne okoline čačne, ne ja, ne neko drugi. Baš ta sićušna tačka koja te je zabolela, uvredila, ona je tvoj „kamen spoticanja“ i ja želim da ti ukažem na istu, ne da bih ti se rugao, već pomogao.

P.S. Ni ovo nisam morao da ti obrazložim jer ukoliko si shvatio upravo na ovakav način, to je još jedan tvoj problem, a nismo prošli ni svega dva pasusa ti i ja, a problemi samo izviru…

Elem, da ne bude da samo preciziramo probleme, jer od kakvog su nam značaja ako im ne pronađemo rešenje, premda jeste važno osvetliti uzrok nečemu, ali isto tako osvestiti posledicu i protumačiti je na način adekvatan za tebe.

Izvini što sam se odaljio od pitanja, ali nisi odgovorio sebi! Da li ti se obraća onaj nežni, tihi, jedva osetni glasić u dubini tvog unutrašnjeg Ja? Da li se zbunio kada si se upitao da li spavaš, a ti si zapravo budan, okice su ti otvorene? Kako je to samo paradoksalno…
Oseti to tvoje unutrašnje koje ti se obraća, pozdravi leptiriće u stomaku, slušaj zvuk oko sebe, vidi svako slovo koje upravo čitaš, oseti pod prstima ono što trenutno dodiruješ, probaj da doživiš sebe u potpunosti, sa svim svojim čulima, punom pažnjom usmerenom na sebe u prostoru. Udahni duboko, a zatim izdahni, a potom opet…

Kada si se poslednji put osetio tako živim, prisutnim, a u isto vreme bezvremenim, kao da prostor i vreme ne postoje? Ja verujem u tebe, čak i ako te um vara da to nije tako i da to nisi doživeo, ja ti kažem da jesi jer samo svojom pažnjom usmerenom na svaki prethodni detalj, ti si bio sve i ništa.

Da li te ovako nešto plaši? Da li si zaintrigiran? Ravnodušan? Ganut? Koji god da te osećaj prožima, prepusti mu se, oseti ga čitavim svojim bićem, to je deo tebe, ne plaši ga se, ne odbijaj ga kao nešto strano, budi ponosan, to te podseća da si jedno živo biće, čovek, da nešto uzvišeno ima u tebi.
Ne znam za tebe, ali svaki put kada mi se dogodi taj trenutak, iskonski i sveprožimajući u kojem se i prostor i vreme u isto vreme prepliću i gube, kao da mi je neko lupio šamar nakon kojeg ostajem skamenjen u svojim mislima i pitam sebe, zašto je sve ovo ovako suvislo za mene, zašto toliko trivijalnih stvari poznajem, trudim se da još više naučim, da što više ljudi upoznam, da utičem na sve što je oko mene, a ono iskonsko i najvažnije ostavljam po strani, sebe.

Plašim ga se. Zaključavam u najdublje tamnice. A ono pak, uvek kucka i želi da izađe napolje, a mi mu opet ne damo, već guramo još dublje i dublje i dublje, toliko, da kada izađe na površinu, a izađe onda kada se najmanje nadamo, a tada se i mi i ljudi oko nas zapitaju šta je ovo bilo, ko je ovo bio, a ti nemaš odgovor, ostaješ potišten na trenutak, a onda nastavljaš sa svojim životom i misliš da ga živiš, a zapravo spavaš, čak se nikad nisi ni zapitao, šta ukoliko je sve ovo zapravo jedan san…pa i da jeste, ne bi li želeo da budeš ti taj koji će imati ruke na kormilu jedrilice tvojega života?

P.S. Možda i imaš potpunu moć nad sobom, slobodan si i meni je jako drago zbog toga, zaista, meni je srce ispunjeno. I treba da bude tako. Budi primer za druge, živi svoj san, pokloni i drugima i život će ti vratiti jer život je neprekidan tok stvari, točak koji se neprestano okreće, uzima i daje.

Ako ne želiš, pozdravljam ja onda u tvoje ime žmarce koji te prožimaju i radujem im se jer smo uspeli barem na jedan trenutak da te prodrmamo. Da se zapitaš, da osetiš sebe, da doživiš svet koji te okružuje…
Nekada je u životu potrebno da ti se nađe neki mudrac, učitelj, guru, možemo ga nazvati kojim god imenom želimo, nije ni važno, jer čim ga imenujemo, mi ga zapravo ograničavamo tim pojmom i on gubi svoj istinski smisao, stoga, prepuštam to tebi…

Dopusti da svetlost ozari najskrivenije kutke tvojeg ja, pođi mu u susret, pozdravi ga i uči od njega, zna tako puno a da nisi ni svestan. Kad god ti je teško i ne uspevaš da pronađeš mir u sebi samom, udahni duboko, dah je život, toga nisi bio ni svestan ali zapravo je prva stvar koju si uradio kada si došao na ovaj svet. Znaj i da imaš nekog ko misli na tebe i stalo mu je da upoznaš sebe i uvek će ti biti pružena ruka da ustaneš i nastaviš dalje.

Nisi sam, nikada nisi bio niti ćeš biti. Neka ovo bude tvoje praskozorje, a ti si njegov glavni junak.

Do sledećeg susreta. Volim te.

Pseudonim

3.3 3 Ocene5 1
Ocena članka
Prijavi se
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Pogledaj sve komentare