Manifest

Kada bi te neko upitao šta je to suština života, da li bi imao odgovor da mu uzvratiš, ili kad bolje razmisliš, suština je da nema suštine i ako je ima za tebe lično, ona upravo ostaje samo u domenu tvojeg ličnog shvatanja. Smisao života je samo jedna formula, jedan okvir, smisao je nešto što tvojem umu izgleda razumno. Ukoliko pokušavaš da smislu udeneš dozu racionalnosti, uvek ćeš naići na prepreku, jer smisao se pronalazi samo kada se smisao prevaziđe.

Budi ono što jesi, budi svoj, nemoj glumiti ljubav i nemoj biti ciničan prema njoj, jer uprkos svoj ogorčenosti i razočaranjima, ona je večna kao i ti, kao tvoja duša. Pored sve prljavštine i jadikovanja, ovo je divan svet.

Šta za tebe predstavalja život? Da li je to samo puka pojava univerzuma ili ima tu nečeg više od prostih, trivijalnih stvari sa kojima se susrećeš svakoga dana? S druge strane, njegovo drugo naličje – smrt, šta ona predstavlja za tebe i da li od nje strepiš ili joj se nadaš?

Ko si ti? Kako ti sebe određuješ? Koliko je bitno u tvojem životu šta poseduješ, koji status u društvu imaš i šta ljudi misle o tebi? Odmah ću ti reći da apsolutno nije, jer sve to što ti misliš da jeste i da si ti, zapravo nisi, to su samo etikete i ideje koje se pronalaze u tvojem umu, a većina njih tebi i ne pripada, nametnuta ti je svesno ili nesvesno, zapravo nije ni važno. Ono što ti u istinu jesi, ne samo ti, već svi mi koji nazivamo sebe ljudima, čovečanstvom, jesmo mnogo više nego što tvoj um može i da pojmi, a možda nikada i neće biti u stanju takve percepcije jer kao što smo rekli, smisao, pa i tvoj lični, ono što si ti, prevazilazi se samo ako smisla nema.

Tužno je to šta smo danas postali, šta smo napravili od sebe, u kojem pravcu idu naša deca, a mi smo ti koji odgovaramo za njih, mi treba da im budemo primer, ali ne da od njih zahtevamo da budu isti kao mi, ni ne treba, lepota univerzuma je u njegovoj različitosti. A deca, ta nevina stvorenja su naše strele, a mi njihovi lukovi.

Krivimo ljude oko nas, zemlju u kojoj živimo, druge ljude i druge zemlje, a ostajemo večito slepi da smo mi ti koji imamo problem u sebi i ulažemo svu svoju energiju da te probleme sklonimo pod tepih tražeći zadovoljstvo u spoljnom svetu i materijalnim stvarima, a pravi i najiskreniji odgovor se nalazi u nama. Mi vidimo, ali uporno se trudimo da ne gledamo. Počnimo da menjamo sebe, budimo primer za druge, moramo dati da bismo dobili. Vreme je da preuzmemo odgovornost za svoje postupke, jer niko drugi nije kriv ni za šta na ovom svetu, isključivo mi sami. Večiti problem, o udesu ljudski!

Taj ljudski rod, tako bezbojno i jednolično to deluje. Većina provede u radu veći deo svojeg „kratkog“ života da bi živeti mogla onako kako misli da želi, a onda kada se kraj približi, toliko ga se plaše da po svaku cenu žele da ga se otarase, kakva greška u razmišljanju.

,,Video je trgovce kako trguju, bogataše kako idu u lov, ožalošćene kako oplakuju svoje mrtve, bludnice kako se nude, lekare kako se trude oko bolesnika, sveštenike kako određuju pogodan dan za setvu, zaljubljene kako vode ljubav, majke kako doje decu – ali sve to nije bilo dostojno njegovog pogleda, sve je bilo lažno, sve je zaudaralo i smrdelo na laž, sve je bila sama obmana uma, varka sreće i lepote, sve samo skrivena trulež. Ukus sveta je bio gorak. Život je bio patnja.”

Herman Hese

A da li znaš zašto je greška?

Čovečanstvo ne ume da razmišlja, ne razmišlja slobodno, nije sposobno da napusti okvire svojeg uma i filtere ideologija, jer dokle god čovek ima takve naočari s obojenim staklima, neće biti u stanju da bude slobodan.

Slobodno razmišljati delom znači i napustiti okove svojeg tela, osloboditi se lanaca i pustiti čistu logiku univerzuma da uzleti i da ga vine u beskonačnost, jer život to i jeste, jedan karmički točak koji se iznova vrti, a svaki sekund koji prodje ne vraća se više i za tim ne treba žaliti, jer ukoliko si apsolutno svestan svojeg postojanja u ovome trenutku, ti imaš sve što ti je potrebno, jer defakto to jeste tako, ne postoji ništa na ovome svetu što ne možeš da budeš, što ne možeš da imaš, potrebno je samo da pokucaš i sva vrata ovog sveta će ti se otvoriti.

Potrebno je dragi moj da konačno otvoriš svoje oči i uvidiš sve boje ovog sveta. Svaka stvar ima svoje okvire, isto je i s idejama. Mi se ne plašimo okvira, ali isto tako ne smemo se plašiti ni razbijanja istih. Neće biti lako jer čitav svoj dosadašnji život gledao si očima drugih. Pogledaj bolje oko sebe, zastani na trenutak i uvidećeš šta postaju ljudi oko tebe, u kojem pravcu idu oni, a u kojem pravcu ideš ti. Ukoliko ne želiš istim stopama kao i ostali, moraš da promeniš sebe i svoj način razmišljanja.

Naravno, nemoj ni da pomišljaš da menjaš druge ljude jer mi nismo ovde da bismo nekoga popravljali, mi smo ovde da živimo ovaj zemaljski život punim plućima i da stvaramo. Da bi promenio druge i da bi ih zavoleo kakvi god da su, zaista prvo moraš da zavoliš sebe i to najiskrenije i da svoje delove slagalice jedno za drugim uklapaš kako ti misliš da je najbolje. Štaviše, sve ovo što ćeš na ovim stranicama pročitati i nadam se naučiti, isključivo je za tvoje dobro i da probaš da sagledaš svet oko sebe iz neke drugačije perspektive. Stoga, svaka reč sa kojom ćeš se susresti nema nameru da ti nametne nešto i da ti to postane nova ideologija ili novo staklo za tvoje naočari, već da ti pomogne da se istih otarasiš, da budeš istinski slobodan i skineš sav taj teret sa svojih pleća.

Došlo je vreme da preuzmeš svoje kormilo i ladju uputiš u vode koje ti želiš, posetiš ostrva koja ti sanjaš, a ukoliko ti je potrebna prijateljska ruka, savet, kritika, ljubav, iskrenost, na pravu stanicu si sišao, a ukracavanje na voz za beskraj i tvoju ličnu spoznaju, polazi na peronu Pseudonim.

Jedno zapamti, da bi čovek bio srećan, mora neprekidno da se menja i da u svakom trenutku pronađe način da sebe prevaziđe, da otvori školjku i da prava vrednost zasija iz unutrašnjosti njegovog bića. Svi smo mi poput nekog kamena, a na nama je da li želimo da sijamo poput dijamanta i da budemo okruženi ljudima koji će iskonsku vrednost umeti i da prepoznaju ili da budemo jedan sasvim jednoličan, bezbojni kamen u moru istih koji ne prepoznaju svoju sopstvenu vrednost, a kamoli vrednost izvan sebe.

Na ovaj voz može da se ukrca svako, ali nije svako spreman da napusti pređašnji voz na putu za nigde…

➥ Voz za Beskraj

 

Pseudonim